Jadransko brodogradilište Bijela završilo je treći kvartal sa gubitkom od 977.780 eura, 1,8 puta manjim nego u istom periodu prošle godine. Poslovni prihodi kompanije su na kraju septembra iznosili 13 miliona eura i bili su 30,5 odsto veći nego u uporednom periodu. Poslovni rashodi su porasli 20,4 odsto na 13,66 milion eura, od čega se najviše odnosi na troškove zarada i naknada, 4,99 miliona eura. Ukupna aktiva preduzeća na kraju septembra vrijedila je 41,94 miliona eura, što je 1,8 odsto više nego u uporednom periodu. Akumulirani gubitak preduzeća dostigao je oko 8,55 miliona eura, dugoročna rezervisanja i obaveze iznose 3,25 miliona, a kratkoročna skoro 15,55 miliona eura.
Jadransko brodogradilište Bijela završilo je treći kvartal sa gubitkom od 977.780 eura, 1,8 puta manjim nego u istom periodu prošle godine.
Poslovni prihodi kompanije su, prema podacima iz izvještaja koji je objavljen na sajtu Komisije za hartije od vrijednosti, a prenosi Mina Business, na kraju septembra iznosili 13 miliona eura i bili su 30,5 odsto veći nego u uporednom periodu.
Poslovni rashodi su porasli 20,4 odsto na 13,66 milion eura, od čega se najviše odnosi na troškove zarada i naknada, 4,99 miliona eura.
Ukupna aktiva preduzeća na kraju septembra vrijedila je 41,94 miliona eura, što je 1,8 odsto više nego u uporednom periodu.
Akumulirani gubitak preduzeća dostigao je oko 8,55 miliona eura, dugoročna rezervisanja i obaveze iznose 3,25 miliona, a kratkoročna skoro 15,55 miliona eura.
Najveći akcionar u Brodogradilištu je država, odnosno njeni fondovi. Fondovi za obeštećenje i penzijskog i invalidskog osiguranja (PIO) posjeduju 31,67 odsto akcija, odnosno 22,43 odsto, dok Zavodu za zapošljavanje pripada 7,48 odsto dionica.
Kiparska kompanija Amilia posjeduje 2,11 odsto akcija Brodogradilišta, dok ostali akcionari imaju udjele manje od jedan odsto.
Za Jadransko brodogradilište dva puta je bezuspješno raspisivan tender, prvi u oktobru 2007, a drugi u novembru 2008. godine.
Savjet za privatizaciju prvi tender proglasio je neuspjelim u junu 2008, jer su prvorangirani i drugorangirani ponuđač, konzorcijumi C&S. I i Merkjuri sa Kipra i švajcarski Avangard Šipjard i Avangard bank odustali od kupovine zbog sudskog spora o potonuću broda Meksiko.
Švajcarski konzorcijum je nudio četiri miliona eura za većinski paket akcija, 30 miliona za investicije, kao i 5,5 miliona za socijalni program, a 1,45 miliona za ekologiju. Kiprani, koji su bili prvorangirani, nudili su 7,1 milion eura za akcije i 40 miliona investicija.